KORESPONDENCIJA KAO ŽIVOT III deo, Copyright
© Borislav Pekić
Prepiska sa Dobricom
Ćosićem
London, 11.4.1984
Dragi Dobrice,
Hvala Vam na pismu i lepom mišljenju o Besnilu.
Šaljem Vam, kako sam obećao, srpski tekst predavanja
što sam ga na engleskom održao 14. 3. na Slavonic studies. Poseta je bila
dobra. Sala je bila puna, ali ona je mala, tako da to ne znači mnogo, osim što
ponovo dokazuje relativnost naših pojmova. Pitanja su bila začuđujuće umesna i
u temi. Bilo je, razume se, i dežurnih idiota. Ali sam ih se rešio jednim
prilićno oštrim odbijanjem da zadovoljavam njihove lićne radoznalosti, ako se
ne mogu staviti pod naslov mog predavanja. Pokazao sam da smatram uvredljivim
svako pitanje koje se tog naslova bar pomalo ne drži, i time unapred otkrio da
nemam nameru odgovarati na pitanja o suštini i poreklu ekonomske krize u
Jugoslaviji, (ukoliko ona nije predmet nekog literarnog dela, što, srećom, još
nije ugledalo tamu dana).
Nadam se da se nećete ljutiti što sam citirao jednu
misao iz Vašeg pisma, jer mi se ćinilo da ona najbolje izražava funkciju već
napisanog istorijskog dela, i što sam pokušao da na toj rečenici izbrišem
prividne razlike u našim stanovištoma, nipošto da bi ih na veštački način
uklonio, već što uistini držim da ih nema. O tome ćemo, nadam se, razgovarati u
Beogradu.
Situacija je bila živahna. U prvom redu sedeo je g.
Gligorić, naš kulturni ataše i Ijubazno treptao očima, naročita na mestima na
kojima sam odbijao da marksismu priznam ikakvu realnu prednost nad ostalim
promašajima materijalističke civilizacije. Nekoliko obrazovanijih ljotićevaca
čuljilo je uši na svaki spomen iracionalizma, spirituelnosti i svuda gde su
mogli da osete ili zamisle da su osetili nešto od njima omiljenog elitizma.
Englezi su učtivo držali oči otvorene, a duh po prilili zaključan, trudeći se,
valjda, da se sete gde može biti taj Balkan, koga predavač toliko hvali, i od
koga je svetu danas ostalo samo poneko jeftinije letovanje. Domaćin Celia je
bila izdašna u pohvalama, a ja sam se držao kao "nova mlada",
skromno, ali pakosno.
Voleo bih, ako biste predavanje mogli pokazati Mihizu. Hteo bih da ga
štampam u Jugoslaviji (ovde će izaći), ali ne znam hoće li ga iko hteti? Šta
mislite o Zoranu i Knjiševnoj kritici
pristao bih da se izvesna mesta, ako treba i isključe, jer i ono što
ostane,"dovoljno me izražava", (što nije tačno, i time protivrečim
jednom svom ogledu na temu kompromisa). Šta Vi o tome mislite?
Hvala Vam iskreno i na objašnjenjima povodom Akademije. Nisu bila
potrebna. Znam kako su se stvari odvijale, i razumem sve okolnosti, poteškoće.
Uistini Vam hvala na zalaganju, i Vama i Palavestri, i svima koji su moju
kandidaturu podrzali, ali svakako ima 1judi koji bi pre od mene na red morali
doći.
Ono što, međutim, ne mogu razumeti to je stav Odeljenja prema Mironu
Flašaru. Ako mi kažete da sam subjektivan, ja to neću poreći, ali tu moju
subjektivnost obilno podupiru i neki objektivni faktori koji se, evo, već drugi
put pri glasanju zaobilaze. Vrlo, vrlo mi je žao.
Nemojte se zakerati u pogledu svojih književnih planova. "Veliki
romani" (ne, razume se, u onom smislu u kome ih je nespretno definisao
Dragoslav u svom intervjuu u NIN-u), upravo su preko potrebni ovom narodu, čije
strpljenje treba stalno iskušavati. Pisci pišu u formatu koji odgovara tipu
njihovog dara, i o temama koje su na nivou njihovog duha. Od toga se ne može
pobeći. Premda se obraćate uvek drugome, u najdubljoj suštini govorite sami sa
sobom, i Vi ste uvek jedino svoj pravi čitalac. Ja, na primer, mrzim da čitam
svoje knjige. Ali se ponekad na to primoram. Znam da su i one žive i da im kao
i svemu živom treba razumevanje. A to im samo ja mogu pružiti. Mislim pritome i
na njihova značenja, i na njihove mane i vrline.
Želim Vam s novom knjigom veći još uspeh nego s Vremenom smrti.
Srdačne pozdrave, molim Vas, izručite Vašoj porodici.
Vama sve najbolje Vaš
Borislav V. Pekić
No comments:
Post a Comment