KORESPONDENCIJA KAO ŽIVOT III deo

 

KORESPONDENCIJA KAO ŽIVOT III deo, Copyright © Borislav Pekić

Prepiska sa Dobricom Ćosićem

London, 11.4.1984

Dragi Dobrice,

Hvala Vam na pismu i lepom mišljenju o Besnilu.

Šaljem Vam, kako sam obećao, srpski tekst predavanja što sam ga na engleskom održao 14. 3. na Slavonic studies. Poseta je bila dobra. Sala je bila puna, ali ona je mala, tako da to ne znači mnogo, osim što ponovo dokazuje relativnost naših pojmova. Pitanja su bila začuđujuće umesna i u temi. Bilo je, razume se, i dežurnih idiota. Ali sam ih se rešio jednim prilićno oštrim odbijanjem da zadovoljavam njihove lićne radoznalosti, ako se ne mogu staviti pod naslov mog predavanja. Pokazao sam da smatram uvredljivim svako pitanje koje se tog naslova bar pomalo ne drži, i time unapred otkrio da nemam nameru odgovarati na pitanja o suštini i poreklu ekonomske krize u Jugoslaviji, (ukoliko ona nije predmet nekog literarnog dela, što, srećom, još nije ugledalo tamu dana).

Nadam se da se nećete ljutiti što sam citirao jednu misao iz Vašeg pisma, jer mi se ćinilo da ona najbolje izražava funkciju već napisanog istorijskog dela, i što sam pokušao da na toj rečenici izbrišem prividne razlike u našim stanovištoma, nipošto da bi ih na veštački način uklonio, već što uistini držim da ih nema. O tome ćemo, nadam se, razgovarati u Beogradu.

Situacija je bila živahna. U prvom redu sedeo je g. Gligorić, naš kulturni ataše i Ijubazno treptao očima, naročita na mestima na kojima sam odbijao da marksismu priznam ikakvu realnu prednost nad ostalim promašajima materijalističke civilizacije. Nekoliko obrazovanijih ljotićevaca čuljilo je uši na svaki spomen iracionalizma, spirituelnosti i svuda gde su mogli da osete ili zamisle da su osetili nešto od njima omiljenog elitizma. Englezi su učtivo držali oči otvorene, a duh po prilili zaključan, trudeći se, valjda, da se sete gde može biti taj Balkan, koga predavač toliko hvali, i od koga je svetu danas ostalo samo poneko jeftinije letovanje. Domaćin Celia je bila izdašna u pohvalama, a ja sam se držao kao "nova mlada", skromno, ali pakosno.

Voleo bih, ako biste predavanje mogli pokazati Mihizu. Hteo bih da ga štampam u Jugoslaviji (ovde će izaći), ali ne znam hoće li ga iko hteti? Šta mislite o Zoranu i Knjiševnoj kritici pristao bih da se izvesna mesta, ako treba i isključe, jer i ono što ostane,"dovoljno me izražava", (što nije tačno, i time protivrečim jednom svom ogledu na temu kompromisa). Šta Vi o tome mislite?

Hvala Vam iskreno i na objašnjenjima povodom Akademije. Nisu bila potrebna. Znam kako su se stvari odvijale, i razumem sve okolnosti, poteškoće. Uistini Vam hvala na zalaganju, i Vama i Palavestri, i svima koji su moju kandidaturu podrzali, ali svakako ima 1judi koji bi pre od mene na red morali doći.

Ono što, međutim, ne mogu razumeti to je stav Odeljenja prema Mironu Flašaru. Ako mi kažete da sam subjektivan, ja to neću poreći, ali tu moju subjektivnost obilno podupiru i neki objektivni faktori koji se, evo, već drugi put pri glasanju zaobilaze. Vrlo, vrlo mi je žao.

Nemojte se zakerati u pogledu svojih književnih planova. "Veliki romani" (ne, razume se, u onom smislu u kome ih je nespretno definisao Dragoslav u svom intervjuu u NIN-u), upravo su preko potrebni ovom narodu, čije strpljenje treba stalno iskušavati. Pisci pišu u formatu koji odgovara tipu njihovog dara, i o temama koje su na nivou njihovog duha. Od toga se ne može pobeći. Premda se obraćate uvek drugome, u najdubljoj suštini govorite sami sa sobom, i Vi ste uvek jedino svoj pravi čitalac. Ja, na primer, mrzim da čitam svoje knjige. Ali se ponekad na to primoram. Znam da su i one žive i da im kao i svemu živom treba razumevanje. A to im samo ja mogu pružiti. Mislim pritome i na njihova značenja, i na njihove mane i vrline.

Želim Vam s novom knjigom veći još uspeh nego s Vremenom smrti.

Srdačne pozdrave, molim Vas, izručite Vašoj porodici.

Vama sve najbolje Vaš

Borislav V. Pekić