PISMA IZ TUĐINE XIII deo, Laguna Copyright © Borislav
Pekić
13.
PRIRUČNIK ZA UPOZNAVANJE
ENGLEZA
Ima naroda koje brzo upoznate, nikad kasnije nemajući razloga
da ih menjate. Verujem da je takav i naš. Kod njega je možda tek istorija
malko neobjašnjiva, on sam jasan je i razumljiv. Postoje, takođe, narodi,
razvijani na drugim načelima od evropskih, koji nam zauvek ostaju nerazumljivi.
Ali ima i onih koje brzo upoznate, da biste posle niza godina shvatili
da ih uopšte ne poznajete, da o njima isto tako malo znate kao i o Kinezima,
s kojima nikad niste živeli. Među takve narode spadaju i Englezi.
Mislite da su jednostavni, a iznenade vas neobičnom komplikovanošću,
za koju ste držali da je osobina Germana kad misle, ili Slovena kad
osećaju.
Mislite da su strogi, ozbiljni, pa i tmurni, a zaprepaste vas detinjastom
naivnošću, pa i obesnom bezbrižnošću.
Mislite da su – bar kod kuće – skromni, a zapravo su svuda, pokazivali
to ili ne, nadmeni.
Mislite, upravo na osnovu te nadmenosti, da su sigurni u sebe,
a otkrivate da je većina nesigurna, kolebljiva i bez poverenja u
vlastite sposobnosti, čak i onda kada ih demonstrira.
Kad su uzdržani, mislite da su hladni, a oni su samo. sramežljivi.
Kad su otvoreniji, mislite da su topliji, a oni su tek – lukavi.
Mislite da su tolerantni, a oni su učtivi. Uhvatite li ih u netoleranciji,
mislite da su nedorasli dokazima, a oni su obazrivi.
Mislite da su nepristupačni, a oni su uplašeni. Ako se prisnima
pokažu, zaključite da su osećajni, a oni su koristoljubivi.
Mislite da su lenji, a oni su spori. Kad shvatite da su spori, ispostavi
se da su temeljni. Kad i u to poverujete, otkrijete da su vrlo često
aljkavi. Ali, kad naslutite da to potiče od neozbiljnosti, pronađete
da je to usled oholosti. (Nećete pogoditi ni ako oholost pretpostavite,
jer će se pokazati da je ipak – neozbiljnost.)
Mislite da o nečemu ništa ne znaju – ponekad i ni o čemu ništa – a
oni vam, posle nekoliko godina vaših uobraženih solilokvija na neku
temu, pokažu da o njoj znaju mnogo više nego vi, a naročito više od našeg
Živorada;
Mislite da su diskretni, a u stvari su radoznali. Kad vas pitanjima
obaspu, pa pomislite da su radoznali, shvatite da su, zapravo, ravnodušni
i da ih se uopšte ne tičete.
Uviđate najzad da je sve što ste o njima mislili pogrešno. Počinjete
ispočetka, s druge strane i nekim suprotnim mišljenjem, da posle izvesnog
broja godina ustanovite kako ste se opet prevarili.
Na kraju dižete ruke i vraćate se popularnim i anegdotskim iluzijama
o njima. Pogrešne su ali bar su opšte. Ne ulazite u ličnu, delite zajedničku
zabludu. Uvek je lakše biti obmanut u društvu nego sam. (Osim u istoriji
kada društvo, u zabludu dovedeno – kao mi godine 1941. – samo otežava
vašu osobnu glupost.)
Ima naučnih i nenaučnih načina da se dođe do bazičnog karaktera jednog
naroda, ako tako nešto uopšte postoji. Ja sam došao do trećeg – turističkog.
Knjižica koja mi je u pogledu Engleza konačno otvorila oči, zove
se „Kolinsova knjiga grčkih fraza“ i namenjena je kao priručnik britanskim
posetiocima Grčke. Ako se zanemare najprostije fraze, kurtoazne
ili one što iskazuju najnužnije potrebe, kao što su „Dobar dan“ i „Gde
je ovde klozet?“ postoji jedan viši komunikacioni jezički sloj koji
demistifikuje zagonetni karakter jednog naroda. Reč je o frazama
neophodnim Englezu da preživi inostranstvo. Koje od tih fraza mora Englez
obavezno naučiti, pokazuje šta od života u Grčkoj, a verovatno i od
života uopšte, očekuje. A šta se od života očekuje, bitno utiče na njegovo
shvatanje i formiranje karaktera, kojim se on preživljava. Izneću one
koje se najčešće javljaju:
Ja sam Englez. Zna li neko ovde engleski? Da li vas
uznemiravam? Silno mi je žao. Izvinite, molim vas. Hvala. Koliko ovo
košta? To je vrlo skupo. O čemu je reč? Ne razumem vas. Šta želite? Ko ste
vi? Ja vas ne poznajem. Dosta mi je toga! Odlazite! Pogrešili ste. Ja to
nisam uradio. To sa mnom nema veze. Ništa vam ne dam. To sam već platio. Ne
znam. Zaboravio sam. Zvaću policiju! Moj kofer je ukraden! Gde je britanska
ambasada?
Najveći deo knjižice nosi podnaslov „Generalne poteškoće“, iz čega
zaključujem da Britanac od ostatka sveta generalno očekuje poteškoće,
da se za njih sprema i da mu se one, izgleda, uglavnom i događaju. Izabrane
fraze, grupisane oko bitnih životnih tema zaštite ličnosti i imovine,
pokazuju ko je čovek, kome narodu pripada, od čega preza i šta mu se
tamo događa. Iz mog izbora proizilazi da je čovek Englez, da u Grčkoj
hoće nešto da kupi, da se plaši svih mogućih neprilika i da mu se najzad
jedna i događa – kradu mu kofer.
Postoji još jedna fraza na koju Englezi, i u zemlji i u inostranstvu,
ne znam zašto, mnogo polažu:
„Mogu li vam biti od pomoći?“
Smetnuo sam je s uma jer nisam na nju navikao. Te fraze nema u priručnicima
što ih ja i Živorad, moj ćutljivi sabesednik u ovim komentarima, spremamo
za strane posetioce Jugoslavije.
A čega nema, bez toga se može.
No comments:
Post a Comment