PISMA IZ TUĐINE LXV. deo,
Laguna Copyright
© Borislav Pekić
65.
SIVA HRONIKA BRITANSKIH
NEDEŠAVANJA
Za mog polugodisnjeg odsustvovanja iz Velike Britanije, zbilo se u njoj malo toga što zaslužuje komentar. U rasponu dovoljnom da temperamentnije zemlje Afrike bar tri
puta promene vladu, da se čak i u južnoameričkim ponesto nabolje ili
nagore izmeni, ovde su se desila samo tri događaja, ali se, kao i obično,
nije promemlo ništa. Za svaki od njih može poslužiti neki od predratnih
komentara, ako ga je pravio stranac moje mrzovolje. U tom je pogledu
britanski čitalac štampe u prednosti pred evropskim. Ne mora svakog
dana kupovati sveže novine.
Uvek se i starim može posluziti. Kao što mu se sudi po presedanima
iz doba Matthewa Hopkinsa i lova na veštice, ako se inostrane sporednosti
zanemare, Times od 1927. reći će mu o britanskoni životu manje-više
isto što i Times od 1987. Osim datuma, koji bi, da mogu, takođe ostali uvek
isti, menjaće se samo berzanski izvestaji i rešenja ukrštenih reči, da
se i ona ponove, samo u drugim kombinacijama. čak će i metereoloski
izveštaji roahom biti isti. Kao avionom da putujete, vreme će uvek biti
– umereno oblačno.
Održani su parlamentami izbori na kojima je, kao i obično, pobedila Konzervativna stranka, premda je, kao i obično, ujedinjena opozicija dobila više glasova. Javnost je, kao i obicno, bila zaprepašćena sto je još jedan visoki funkcioner britanske obaveštajne službe otkriven kao ruski špijim, premda ]e, kao i obićno, tako nesto i očekivala. 1 planuoje golem požar koji se, kao i obicno, mogao izbeći, ali, kao i obično, izbegnut nije. Za pola godine života šezdesetmilionske nacije to nije mnogo, kao i obično je. Pogotovo ako se zna da se u britanskun nazorima i navikama, kao i obicno, zbog toga nista neće promeniti. Posle izbome pobede torijevci neće promeniti politiku, što se na Kontmentu redovno desava, pa se i vama redovno čini da niste glasali za svoju nego za nečiju tuđu stranku. Domaći spijuni neće prestati da rade za Ruse a od Engleza da uzimaju platu.
1 najzad, vožnja metroom, tim masovnim mrtvačkim kovčegom britanskog
industrijskog genija, rieće zbog katastrofalnog požara na stanici
King's Cross biti išta bezbednija nego sto je dosad bila- Nista se promeniti
neće. Povratnik će imati morbidan osećaj da za Engleze vreme ne postoji
ili, ako postoji, da ne služi nicemii do obrtanju kazaljke na satu. Englez
će možda zažaliti sto mu najbolji špijuni rade za tuđina, i sto, ulazeći
u katakombe podzemne železnice, nikad ne zna hoće li iz njih i izaći,
ali će na drugoj strani lutrije biti obestećen izvesnim značajnim sigumosti-ma.
Posle dužeg izbivanja vratiće se u svoju zemlju bez straha da će zateći
neku tuđu Englesku, recimo, u kojoj je na vlasti koalicija obojenih
doseljenika i komunista.
Ovo je zemlja u kojoj većina uzroka nema posledica, a većina posledica
ne poznaje uzrok. Evropska istorija dobro pamti svoje osvajaće. Osvajači
su u njoj, što je prirodno, osvajali osvojene. Samo je osvajač Engleske,
William Normanski, bio osvojen. U kontinentalnim monarhijama
revo-lucije su redovno dovodile do republike. Antirojatistička
revolucija u Engleskoj dovela je do jos jedne monarhije. Nemacke,
francuske, spanske, portugalske i holandske kolonije jedva su ćekale
da se oslobode svake veze s bivsim ugnjetačima. čim su se oslobodile,
engleske sii kolonije s njom stupile u zajednicu.
Vlada koja bi u Evropi, nasledno sumnjicavoj prema svojim narodima,
i obmuto, tri puta uzastopno dobila izbore, ili bi ih sasvim ukinula
ili bi promenila politiku.
Tajna služba u kojoj se otkrilo najsigurnije sklonište tuđih špijuna
zadugo bi izgubila poverenje nacije. Nesreća na kontmentalnom
King's Crossu dovela bi do ozbiljnih napo-ra da se stvari izmene i tragedija
ne ponovi. Ovde je sve to izostalo. Ne menjajući ni jotu u politici,
konzervativci oče-kuju da s njom dobiju i četvrte izbore. Tuđi se špijuni
stite, a proganjaju njihovi lovci. A što se požara u metrou tiče, nema
velikih izgleda da se u ovom veku kofa vode na stanici King's Cross zameni
icim efikasnijim. Najviše §to se može oćekivati je da se u kofu sipa sveza
voda, jer stara je u gasenju požara potrosena.
Ova uspokojavajuća stabilnost zasnovana je na bitnim svojstvima
engleskog karaktera. Tako je ishod poslednjih izbora, negde drugo
dokaz nepravednosti sistema, neobave-štenosti i lenjosti biraća, čak
i njihove gluposti, ovde dokaz rasne postojanosti i upomosti. Sve
dokjedna vlada ne iscrpe sve konzekvence svoje pogresne politike,
Englez se neće nakaniti da je zameni drugom, da i drugima za greške i
zablude pruži sansu. (U tom, i samo u tom pogledu, i mi smo Englezi.) To
neće učiniti, ati će, neočekivano i nezahvalno, otpustiti Churchilla
koji ih je doveo do pobede, a kojeg bismo mi, kakvi smo, iz poštovanja
zadrzali u vladi i posle smrti.
Požar na Kng's Crossu nije, kako se
zvanično tvrdi, izbio iz drevnog eskalatora nego iz drevne i eskalirajuće
engleske nebrižljivosti. Ali, ne budtte opet naivni! Ona ne potiče, kao
sto bi kod nas na Balkanu bilo, iz aijkavosti, već iz rasne oholosti.
Ljudi koji veruju da je kofa vode iz XIX. veka dovoljna da ugasi požar
XX. veka ne mogu biti tek nemami. Verujući da se o njima stara sam Bog,
mogu oni biti samo oholi. Na kakvoj je nacionalnoj osobini zasnova-na
navika Engleza da iz idealističkih razloga rade za tuđe inferese,
ne mogu da dokučim. Osim ako tajna nije u tipično engleskom fair-playu. 1
protivnicima, naime, treba dati sansu.
No comments:
Post a Comment