PISMA IZ TUĐINE LXXXIX deo, Laguna Copyright © Borislav Pekić
89.
NACIONALNI PRST U VAZDUHU, ILI ODAKLE VETAR DUVA
Poslednjih nekoliko meseci ove su emisije izneverile svoju
prirodu i svrhu. Moja uloga nije da nama govorim o nama, već vama o njima.
Okolnosti, koje sam prošli put objasnio, primorale su me na stranputicu.
Na njoj sam, videli ste, postao pomalo emotivan, histeričan, pa i pakostan.
Vraćam se umoran – ništa tako ne zamara kao vlastita zemlja i sopstvena
muka – ali više nisam ni emotivan ni histeričan. Ostajem još samo pakostan,
što znači da ću opet govoriti uglavnom o Englezima. A o nama samo u uporedbama,
koje će, po prirodi stvari, najčešće biti na našu štetu. Kažem po prirodi,
jer sve je, izgleda, uvek na našu štetu.
Pakost je poslednji ostatak mog samopoštovanja. S njom sam ovde
bezbedan. Ona Engleze nikad ne vređa. Oni znaju da smo pakosni jer im
zavidimo. Možda i drugi razlog postoji, ali njega vidimo samo mi. I
to upravo zato što im zavidimo, pa sve opet izlazi na isto.
Mi smo i tu
drukčiji. Moj prijatelj, pisac, rekao mi je jednom u iskrenom očajanju:
„Mi Srbi ne možemo stalno kukati da nas drugi narodi mrze. Moramo se
jednom zapitati zašto, i na to
pitanje pošteno odgovoriti.“ Englezi, takođe, znaju da ih većina drugih
ne podnosi. Ali oni se zbog toga ne brinu, pogotovo se toga ne stide.
Oni se time ponose. I nikad povodom toga nisu radoznali. Oni razloge
znaju. Njihov je pošten odgovor da je to zato što su od svih drugih bolji.
Netrpeljivost shvataju kao još jedan dokaz svoje nadmoćnosti. Pogrešili
biste, međutim, ako bi verovali da ih sporadična naklonost zabrinjava,
i da na osnovu nje zaključuju kako su prosečni i nemaju ništa što bi ičiju
ljubomoru pobudilo. Ta naklonost je takođe dokaz da su od drugih bolji.
Samo su to dve vrste dokaza za jednu istu stvar.
Engleze i
njihove standarde, svakako, malo ko razume. No, oni ni to ne smatraju
nekom svojom manom, nego pre nacionalnom vrlinom. U svakom slučaju,
nečim prirodnim. Moj drugar Živorad dobija nervni slom kad god ga smesta
ne razumem, čak i kad zagovara očigledne bedastoće. On smatra svetom
dužnošću da me po svaku cenu na svoju stranu prevede, ma šta da je posredi.
Ako se na ulici sretnemo, onda na svoju stranu ulice. U najmanju ruku,
kao da je pred sveštenikom na ispovesti, želi sebe do kraja, do sitnih
creva da objasni. Englez sve to smatra izlišnim. Ne mislite da ne ceni
vaše razumevanje, ako mu ga pružite, nego, ako ga ne pružite, on misli da
ga ne zaslužujete. Vi jednostavno ne zaslužujete da ga razumete. On
vas ni u šta neće ubeđivati, ne stoga što drži da je stvar koju zastupa
nevažna, nego što misli da se samo po sebi razume. Ono što se ne razume,
to je ono što zastupate vi. Inače se ne biste toliko trudili. Stvar bi
se sama po sebi razumela.
No comments:
Post a Comment