TAMO GDE LOZE PLAČU br. 25. Službeni
glasnik, Copyright © Borislav Pekić
25
ISPOVEST KAO METOD
PISCIMA ISPOVESTI, DNEVNIKA,
MEMOARA I AUTOBIOGRAFIJA
Čovek pokolje porodicu, njih sedmoro na broju. Zatim o tome napiše knjigu.
Porodicu zakopamo, knjigu čitamo. Ako je, zahvaljujući nepismenosti ili
neshvatanju vremena, ipak ne napiše, naći će se već neki novinar ili
književnik. Pri tome nas iskreno zaprepašćuje izvesna neblagodarnost
unesrećenih prema onome što ih je u crno zavio. Ta, zar senka njegove slave ne
pada pomalo i na njih?
Juda[1]
je prodao Hrista[2],
potom se raskajao. Ja pišem knjigu u kojoj objašnjavam njegovu tragediju. Razapet je, međutim bio Hristos.
Skretničar zaboravi na skretnicu – žrtava trideset. Ali to je bezličan
broj. Jedina ličnost u toj katastrofi je – onaj koji je zaboravio. I ceo se naš
posao sastoji u tome da dokučimo zašto?
Jedni su smatrali da Staljin nije bio u pravu. Zato su kažnjeni. Drugi su
smatrali da je bio u pravu, zatim su napisali memoare u kojima su časno
priznali da nisu bili u pravu. Za to su nagrađeni. Osim toga, ta ispovest je, dovraga,
tako lepo sročena da se vi prosto postidite što ste bili u pravu pre njih.
Znate li vi, možda, nešto o udovi koju je ubio Raskoljnikov[3]?
Ja ne znam ništa. O Raskoljnikovu znam sve, o starici ništa. Poznate su nam sve
osobine, navike jednog Landrua, a znamo li nešto o njegovim ženama? Ne verujem
da smo sigurni ni u njihov broj. O Neronu[4]
znamo više nego o vlastitom ocu, za hrišćane koje je bacao lavovima znamo samo
da ih je bilo – mnogo.
Izdate najboljeg prijatelja. Vi ste junak te žalosne priče. Prijatelj je
samo povod. Ako ste oštroumni i sledite duh vremena napisaćete o tome ispovest.
Pošto ste već rđavi, postaćete još i poznati. (Čemu, najzad, služi biti
dripac u potaji?) To će vam stvoriti nove prijatelje kojima ćete nadoknaditi
izgubljenog.
Možete varati, lagati, obmanjivati, samo kad budete uhvatili malo vremena
objasnite vaš sistem, recite nam niste li možda imali kakvih neprilika sa
savešću. Dobro je imati ih, ne razume se takve da vas u nepodopštinama ometu,
nego tek toliko da vam ove ne polaze za rukom baš sasvim olako. Grehove vaše to
će snabdeti dušom nad kojom ćemo, dobar vam stojim, gorko plakati. Jer, ima li
išta nepravednije od okolnosti koje prinuđuju čoveka da unesrećuje bližnje.
Sami bližnji su sporedni. Oni nemaju dušu. Oni su tu samo da se ispolji vaša.
Možete pomalo i ubijati, pod uslovom da nam, kad sredite utiske, potanko
opišete kako ste to izveli. Nije na odmet da nam date i neki dobar razlog. Njih
ima na pretek gde god se obrnete, a vaš će čin posredstvom razloga postati
životan.
Možete biti u zabludi koja će vaš narod dovesti do propasti, samo se na
vreme pokajte, pokažite onako iz sveg srca da ste omanuli, eto desilo se,
ispovedite se po mogućstvu u obliku višetomnih memoara, sa priloženim
dokumentima, biranim rečnikom nam ispričajte kako se to sve slučilo (ako već ne
mogu da vas čitaju žrtve vaše omaške, biće to dobra lektira za njihovu decu).
Jer, najzad, ta nesrećna omaška, koja najčešće samo ističe vaš idealizam, to je
vaša lična tragedija. Vama je najteže, i treba vas žaliti. (Vas nam je i najžalije.) Osim toga vi
ste tako časni, tako iskreni, tako srčani. Vaša otvorenost je besprimerna
moralna kuraž. Gotovo nam je krivo što niste malo više grešili, da bi se vaša
plemenita istinoljubivost ispoljila sa još većom silinom.
Možete biti nekrofil, obijač sefova, razbijač glava, ubijač duša,
dostavljač, varalica, najmljeni ubica, makro, tiranin, izdajnik, sadist,
krijumčar droga, ucenjivač, seksualni manijak, ukratko sve što vam drago i što
najbolje odgovara vašem pogledu na svet, samo nemojte, za ime sveta zaboraviti
da to jednom stavite na hartiju. Predlažem vam da izjavite kako je ovaj
kurvinski svet bio svirep i pokvaren prema vama, te da niste imali drugog
izbora osim da od njega budete i svirepiji i pokvareniji, već prema tome koju
nam vrstu zla ispovedate.
U stvari, ne shvatate ovo sasvim doslovno: budite rđavi, ako već morate,
samo, kumim vas bogom, ne pravite od toga ni knjige ni doktrine.
Ako baš morate da se ispovedate – eno vam crkva!
(Književne novine, februar, 1969)
.
[1] Juda Iskariot je bio prema Novom
zavetu jedan od 12 apostola Isusa, koji je poznat po tome što je izdao Hrista vrhovnim sveštenicima Judeje.
(Prim. prir.)
[2] Isus Hristos, Isus iz Nazareta, ili Mesija (oko. 5 pre nove ere – oko 30 nove ere) je centralna ličnost
hrišćanstva. Oni ga vide kao Mesiju koji je bio predskazan u Starom zavetu. Kao sin božiji on je
donosio čovečanstvu spasenje i pomirenje sa Bogom umirući za njihove grehe i
vaskrsnuvši iz mrtvih. (Prim. prir.)
[3] Raskoljnikov je
glavna ličnost u romanu Dostojevskog Zločin
i kazna. (Prim. prir.)
[4] Neron
Claudije Cesar Auvgust Germanicus (37 – 68 nove ere), bio je
peti i poslednji rimski imperator iz dinastije Julija-Klaudija. Fokusirao se
naročito na diplomatiju, trgovinu i kulturu. Naredio je izgradnju pozorišta i
promovisao atletske igre. Izvršio je samoubistvo. (Prim. prir.)
No comments:
Post a Comment