MASKE NAŠE NASUŠNE
Obrazina kojom se krije lice i maska koja ga preobražava; obrazine
nečasnih drumskih razbojnika i maske časnih građana; posmrtne maske i maske od kojih se živi ...
Mikenske maske od zlatnog lima (s onom za koju je Schliemann[1]
1876. držao da je lik razoritelja Troje Agamemnona). Maske indijskih vračeva sa
očnjacima Grizlija. Demonske perjane maske Inka. Maske sa otoka Jave od drveta.
Krznene maske Eskima. Japanske pozorišne maske. Dodolske maske Istočne Srbije
za prizivanje kiše. Maskenbalske maske. I najzad maske od ljudske kože kojima se služimo svakodnevno ...
Isprekidan ali vidljiv evolutivan put vodi od erotične pantomime tetreba
do derviškog transa ili budističkog Gi-Ga-Kua, od razuzdanog plesa delfina do
rituala maskiranih pratilaca boga Ko-Va-Vea iz plemena Elema (Nova Gvineja),
ali i od smrtonosnih parenja Bogomoljki do sado-mazohističkih orgija pod
obrazinama ljudi kojima je monotonija polnog akta postala nepodnošljiva ...
Maska, igra i borba za opstanak oduvek su išli ruku pod ruku. Ljudi su se
najpre maskirali za bogove, zatim za ljude, ali je opstanak, preživljavanje uvek bio primaran cilj. Isti kod zoološke
i građanske mimikrije. Razlozi koji, kroz generacije, dovode guštera Kameleona
do sposobnosti da promenom boje uzme lik okoline, usavršivši i napad i odbranu,
upravljaju i našim prilagođavanjima, našim maskiranjima. (Jer, najčešće,
prilagođavanje čoveka je njegovo maskiranje – u nešto drugo.) ...
Noga primata majmuna eonima se pretvara u Engelsovu[2]
"oslobođenu ruku", ali nas to, uprkos Engelsu, ne čini ljudima. Ne
čini rad majmuna čovekom. Čak ni ako je inteligentan, kao što je naš – ponekad.
Inteligencija instinkta, bar u zoni opstanka vrste, nadmaša inteligenciju
svesti. Mravi su izrazito kolektivističko društvo, u kome je život svake
jedinke tek funkcija potrebe cele mravlje kolonije. Gde je suverenost zajednice
tako harmonično i efikasno sprovedena kao u košnicama pčela? ...
Maska je ono što od nas čini ljude. Kakve, to je sasvim drugo pitanje ...
[1] Heinrich Schliemann (1822 – 1890)
nemački poslovni čovek i arheolog. Smatrao je da su događaji pomenuti u delima
Homera realni. Bio je glavni istraživač Troje, kao i mekenskih nalazišta.
Njegov uspeh stvorio je materijalnu bazu idejama da ideje u Homerovoj Ilijadi i Virgilijevoj Eneidi reflektuju stvarne istorijske događaje. (Prim.
prir.)
[2] Friedrich
Engels (1820 - 1895) je bio njemački sociolog, filozof i revolucionar
poznat kao bliski suradnik Karla Marxa i jedan od su-osnivača filzofskog pravca i ideologije zvane marksizam. (Prim. prir.)
No comments:
Post a Comment