BOŽANSKI GROM I HOHOJIRO
KOJI PEVA U PLANINI
Oproštajna pisma japanskih Kamikaza[1]
koja je sakupio Lartegi …
“… Majko, vi imate pedeset tri kilograma, nešto manje nego ja. Tako je
dobro, ali ne bi trebalo da mršavite zbog moje smrti …” Mi smo pronašli Edipov
kompleks da bismo zagadili i svoje poslednje nežnosti. Akio Ocuka ima 23 godine
i piše 28. aprila 1945: “Poslednje jutro. Polazim u napad s osmehom. Večeras će
biti pun mesec. Pomatraću s obale Okinave i biraću neprijateljski brod …” Rjoji
Ubera, student univerziteta, umro je strmoglavivši se na američku motorizovanu
kolonu koja se iskrcavala na Okinavu.
Danas ga ismevamo kao fanatika. Da li je čovek koji ovako piše fanatik,
ili smo mi ogrezli u nekom fanatizmu koji još nema ime: “Ništa bolje ne
odgovara suštini čoveka od liberalizma. Oduvek sam mislio da Japan treba da
prihvatiti režim slobode, ako hoće da postane večan … Pazite na svoje zdravlje.
Pozdravite mog starijeg brata, moju sestru Kijoko i ceo svet. Zbogom …” “Džinraj Butaj” (Božanski vetar) je bomba
za koju je privezan čovek, osedlani eksploziv na kome u svoje turnire idu
japanski vitezi. Kakav je eksploziv kojeg mi jašemo? …
Kad Tamaiji traži dobrovoljce za operaciju “Šo”, poručnik bojnog broad
Juhio Seku, koji svoju mladu ženu nije stigao ni da zapamti, kaže: “Molim za
čast da komandujem napadom.” Car proklamuje predaju. Admiral Ugaki, koji je
slao Kamikaze, obraća se svojim ljudima: “Ja ću napasti neprijatelja ka
kamikaze. Ko želi da me sledi neka digne ruku.” Japan nema avione koliko ima
dobrovoljaca za smrt. General Oniša, sa samurjskim mačem u trbuhu, posle
osamnajst sati agonije kaže: “Dušama mojih bivšim potčinjenim upućujem svoje
divljenje …” …
Gvadalkanal[2].
600 preživelih Japanaca peva u sred plamena himnu “Kimi Gajo”, a zatim se nabada na amrtičke bajonete. Amerikanci
nemaju zarobljenika. Kamikaze Horimaso Hojaši, diplomirao na Univerzitetu
Kijotu, poginuo kod Kašimaja u 25. godini, piše: “Hohojiro[3]
peva u planini. To je mala ptica sa belim perjem na glavi. Napolju kiša liči na
paru. Neka vrsta nostalgije širi se izvan kruga moje svesti. Zbogom … Odlazim u
zemlju čuda, u zemlju Andersenovih bajki i tamo ću biti princ. Govoriću sa
pticama, sa cvećem i drvećem …” Drugi veli: “Ne žalim što je moja zemlja
pobeđena, jer blagodareći ovom porazu mi smo mogli da se oslobodimo ropstva
koje su nam nametnuli naši mrtvi.”
Od mrtvih se čovek može osloboditi samo smrću … U Japanu se danas čitaju
Francuzi Sartre i Gide. Ko će pobediti Gide ili Hisao Kimura[4],
student političke ekonomije, heroj i nosilac odlikovanja koji je kao ratni
zločinac obešen u Singapuru? “Nikad nisam učinio ništa zbog čega bih zaslužio
ovu smrt. Svi koji su ratovali u Kanikobalu dokazaće moju nevinost. Uzeti moj
život za grehove koje je počinila cela nacija, nije na mestu … Molim Boga za
napredak velikog japanskog Carstva. Želim vam dobro zdravlje i zahvaljujem za
sve što ste mi učinili. Otići ću na vešala, grleći nasmejan lik majčin, bez tuge i bola, ne zadrhtavši. Ićiću sutra po
sunčevom zraku i neće biti ni vetra, ni kiše. Završavam ovo pola sata pre
pogubljenja …”
Japan sada bira između Riketina[5]
i Kimure. Zapad je izbor već napravio. Izabrao je, razume se, Riketina. Riketin
nije imao razloga za brigu. Znao je da je na njegovoj strani sudbina. Mirno je
čekao na ishod, sedeći u prljavoj hotelskoj sobi, u kojoj su žive bile jedino
muve, i razmišljao o govnetu što ga je nedavno u Mučnini morao dotaknuti …
Da je Kimura pokazao znake izgubljenosti, ja bih ga razumeo. Razumem i
mladića sa Gvadalkanala, Staljingrada, Ardena. Razumem trajno očajanje
preživelih Aušvica i Buhenvalda. Ali sebe i neke od nas ne razumem. ( ) bi
želeo da bude Žorž Iskovesku! Da bi čovek takav bio, mora najpre proći kroz
plamen koji čisti. A svi smo mi prošli kroz bengalsku vatru. Neki čak ni to.
Čak ni kroz iluziju požara što je stvara vlastita imaginacija. Autentično
očajanje je roba koja se skupo plaća. Na crnoj berzi egzistencijalističke
literature, plastične izgubljenosti manje staju.
Šta se s nama događa? Zrijemo li ili trulimo?
Svakome je potreban njegov
Gvadalkanal …
[1] Reč kamikaza znači „božanski
vetar”. Ideja da se organizuju grupe pilota koji bi avionima napadali
protivnike, ubijali ih i pri tom sami gubili živote. (Prim. prir.)
[2] Ovo je mesto na kome
se vodila borba između Amerikanaca i Japanaca od 1942 do 1943. godine. (Prim.
prir.)
[3] Japanska mala ptica.
Pominje se u vezi sa japanskim kamikazama u dnevniku od 5. novembra. 1955.
(Prim. prir.)
[4] Hisao Kimura je bio
student prestižnog Kioto univerziteta u vreme II svetskog rata. Bio je određen
od strane vlasti za prevodioca jer je znao dobro engleski. Osuđen od strane
Međunarodnog suda za ratne zločine i streljan. (Prim. prir.)
[5] Antoine Roquentin,
glavna ličnost u Sartreovom romanu Mučnina.
Usamljenik koji nema prijatelje, pokazuje znake dosade i nema interesa da
razgovara sa ljudima. (Prim. Prir.)
No comments:
Post a Comment