UMETNOST I REVOLT
Književnosti nema bez duhovne pobune. Ne može se imati i snažna država i
velika književnost. Dokazuje li Ovidije[1]
u Rimu Avgusta[2]
suprotno? Možda izvesno vreme, potom Avgust proteruje pesnika na Pont …
Smemo li, po analogiji, reći da nema umetnosti bez opozicije vremenu? Ne
verujem. Italijaska slikarska renesansa nije bila oponentna. Ravnodušno je
služila mecenama – državama i Crkvi. Vizantijska ikonografija nije se protivila
slikarskim kanonima. (Ikonoborstvo je teološka, a ne slikarska jeres) …
Graditeljstvo je najodanija sluškinja vremena i okolnosti. Samo velika i
snažna država rađa veliko neimarstvo. Piramide su mogle biti zidane jedino u
totalnoj državi i totalnoj religiji. Demokratija za tako nešto nemaju ni
novaca, ni robova, ni volje.Ali im pre svega nedostaje i neka univerzalna
dogma. Jer da je imaju, našlo bi se i volje, i robova i novaca …
[1] Publije Ovidije Naso (43 pre n. e. –
17 n. e.), rimski pesnik najpoznatiji po svojim erodskim poemama. Npisao je
takođe Metamorfoze mitološku poemu u
heksametru kao i Epistole eks Ponto koje
je napisao dok je bio u ozgnanstvu na Crnom moru. (Prim. prir.)
[2] Gaius Julius Caesar Augustus
(Octavius) (63 vek st. e. – 14 vek n. e.) je bio usvojeni sin Julija Cezara, i
prvi vladar Rimske imperije. On je vladao Rimom kao autokrata. Proširio je
Imperiju. Njegova znatna moć poticala je od finansijskog uspeha, bio je patron
mnogih širom Imperije, izgradio je Rim,
a starao se i o veteranima i vojnim licima. (Prim. Prir.)
No comments:
Post a Comment