KNJIŽEVNOST I RAZBIJANJE JAJETA
Nekada je junak
evroameričke književne imaginacije stajao izvan sveta-jajeta i sva se priča
sastojala u tome da se u njega uspešno ili bezuspešno prodre. Rastinjaka[1]
je stvorilo građanstvo da bi s njim ušlo u jaje, koje je još uvek pripadalo
aristokratiji krvi.
Posle Marne, Kaporeta, Tanenberga,
književni junak je i dalje dreždao tamo gde ga je ostavio XIX vek, ali je
njegova žudnja za integrisanjem bila u očevidnom opadanju. Svestan svoje, često
dobrovoljne, demonstrativne, buntovničke izopačenosti, on je ovu prigrlio s
mešavinom ogorčenja i ponosa, osećanjem dovoljnim dag a održava izvan jajeta,
ali sasvim nedovoljnim za stvaranje nekog novog – jednog antijajeta.
Posle El Alamejna, Normandije,
Hirošime, posle spektakularnog sloma poverenja u sve i svašta, junak
evroameričke književne imaginacije ponovo žudi da razbije ljusku sveta-jajeta,
ali ovog puta ne da se u njemu nastani,
No comments:
Post a Comment