KNJIŽEVNOST I RAZBIJANJE JAJETA

 

KNJIŽEVNOST I RAZBIJANJE JAJETA

Nekada je junak evroameričke književne imaginacije stajao izvan sveta-jajeta i sva se priča sastojala u tome da se u njega uspešno ili bezuspešno prodre. Rastinjaka[1] je stvorilo građanstvo da bi s njim ušlo u jaje, koje je još uvek pripadalo aristokratiji krvi.

            Posle Marne, Kaporeta, Tanenberga, književni junak je i dalje dreždao tamo gde ga je ostavio XIX vek, ali je njegova žudnja za integrisanjem bila u očevidnom opadanju. Svestan svoje, često dobrovoljne, demonstrativne, buntovničke izopačenosti, on je ovu prigrlio s mešavinom ogorčenja i ponosa, osećanjem dovoljnim dag a održava izvan jajeta, ali sasvim nedovoljnim za stvaranje nekog novog – jednog antijajeta.

            Posle El Alamejna, Normandije, Hirošime, posle spektakularnog sloma poverenja u sve i svašta, junak evroameričke književne imaginacije ponovo žudi da razbije ljusku sveta-jajeta, ali ovog puta ne da se u njemu nastani,

---

[1] Ličnost iz romana Balzaca Čiča Gorio. (Prim. prir.)