TREPELJARI, PAUCI I LJUBAV
Kad konjugiraju dva Parameciuma
caudatuma (iz roda Trepeljara), na strani usnog otvora privinu se toliko
jedan uz drugog da se između njih stvara protoplazmični most, preko koga se
vrši izmena muškog nukleusa. U međuvremenu, u konjugantima dolazi do potpune
promene ćelijskog aparata. Makronukleus se raspada, a mikronukleu deli više
puta. Kariogamija deluje kao zemljotres koji menja i sliku i sastav materije.
Pa ipak,, mala bića bez duše, ali s njenim navikama, bez srca, ali s
njegovim slabostima, pošto su se “volela” i po desetak časova, dižu svoje
protoplazmične mostove, razdvajaju se i nestaju u tečnosti što ih okružuje, da
se više nikada ne sretnu. I naši ljudski protopalzmični mostovi najčešće su
pokretni, ali ni mi ne uspevamo da izmaknemo preobražavalačkoj moći ljubavi.
Ona potresa i menja naš duhovni aparat jednako temeljno kao što konjugiranje
Paramecijuma menja uzajamno njihove ćelijske sadržaje.
“Jedan je mužjak u sred svoje milošte bio zgrabljen od strane ljubljenog
predmeta, umotan u paučinu i proždran.” …(Introduction
to Entomology, Kirby & Spence) Ženke pauka Nephila imaju ambivalentnu
predstavu o ulozi svojih majušnih i slabašnih partnera, “voleti” se s njim i
jesti ih nisu kod njih baš tako nespojivi procesi.
Mužjak pauk zna da su leđa ženke jedino mesto na kome može bar izvesno
vreme da uživa u razvratu. Darwin drži da je zbog toga nužno da on bude mnogo
manji od svoje kanibalske ljubavnice …
Poznata je žalosna sudbina trutova.
Zanimljivo je da obrnut slučaj, u kome bi mužjaci prilikom parenja posle njega
jeli ženke, nije poznat.
No comments:
Post a Comment