CRVENI I BELI IV DEO

 

CRVENI I BELI IV DEO

IV. Filip Njegovan. Oko 30 godina. Neoženjen. Inženjer tehnologije. Sin industrijalca Stefana Njegovana. Pre rata levi građanski intelektualac, blizak komunistima, tipičan predstavnik „saputnika revolucije“ — Fellow travellera, koji su iz nezadovoljstva postojećim stanjem stvari, a fanatizovani novim socijalnim i moralnim idejama, ali još nespremni da se za njih realno angažuju, neprilagođeni sasvim novom načinu mišljenja, u duši još “građani”, u pomaganju Partiji tražili svoj moralni alibi i predstavljali njenog duhovnog Trojanskog konja u redovima vlastite klase. Učesnik u Španskom građanskom ratu, on tek u prvim mesecima okupacije postaje član KPJ.

(U prvom delu “Crveni i Beli”, ukoliko se roman odnosi na Filipa, on opisuje njegov naporan preobražaj od saputnika revolucije do njenog učesnika i tvorca, otpor građanskog nasleđa protiv novog modela ponašanja i mišljenja, postepeno premodeliranje njegove ličnosti, kroz teške krize i stramputice, do jednog novog Filipa, “junaka našeg doba”. Sličan proces, samo na dečačkom nivou, pa stoga parodičan, odigraće se sa Isidorom Njegovanom u Graditeljima 1944, 1945). Partija mu, međutim, ne dopušta da se priiključi partizanima. Vođstvu to izgleda neracionalno. Kao pripadnik jedne od najmoćnijih beogradskih porodica, čiji se veći deo opredelio za Saveznike, a manji za Nemce i saradnju sa njima, on bolje može stvari da posluži u obaveštajnoj službi.

Filip nije oduševljen zadatkom, ali je spreman da uradi sve što je u interesu Revolucije. Kuća njegovog rođaka i ministra Nedićeve vlade Teodora Njegovana uvek je puna nemačkih oficira i okupacionih funkcionera, i on je u prilici mnogo toga da sazna. 1943. njegova se misija menja. Fabrike njegovog oca u Sloveniji preuređene su tako da, umesito boja, proizvode sada hemikalije neophodne za nemačku raketnu industriju. Doneta je odluka da se fabrika uništi. Akcija će biti izvedena sadejstvom lokalnog partizanskog odreda i saučesnika u samoj fabrici. Njome će rukovoditi Filip Njegovan, koji jedini u fabriku ima pristup. On odlazi ocu u Sloveniju i kod njega se zapošljava kao tehnolog, ispunjavajući želju koju je Stefan Njegovan oduvek imao.

Sticajem okolnosti J.U.B. slavi godišnjicu osnivanja, na koju, između ostalih, pozvani bivaju Martin, Leonid i Dijana, a Fedor dolazi nepozvan. Gosti se smeštaju u Gradščini, zamku Stefana Njegovana, u fabričkom krugu, onom istom u kome je u Zlatnom Runu slavljeno poslednje zajedničko Badnje veče Njegovana godine 1941, i koji je restauriran posle požara. Za nameravanu diverziju saznaju Nemci. Slučaj preuzima mobilna jedinica Gestapoa na čelu sa Richardom Steinbrecherom — u kojoj je i poručnik Rutkowski (ličnosti sotije Kako upokojiti vampira). Jedinica stiže u Dol pod izlikom pojačanja odbrane, a zapravo zbog istrage, o kojoj Filip ništa ne zna.

Putem eliminacije nastoji Steinbrecher otkriti srce zavere. Od tog časa paralelno teku Filipove pripreme sinhronizovanja sabotaže i gerilskog napada sa Steinbrecherovim naporima da se ona unapred onemogući. Steinbrecher se sve više približava istini i dramatična trka za vreme nastavlja sve do tragičnog kraja. Neko izdaje Filipa. On uspeva deo fabrike baciti u vazduh, ali dolazi i do eksplozije u Gradščini od koje gine njegov otac. Gerilski napad ne uspeva, dočekani od pripremljenog neprijatelja, partizani bivaju uništeni. Neuspeh nije potpun, jer se proizvodnja hemikalija za nemačku raketnu industriju više ne može nastaviti.

Gradščina je razorena, Filip beži partizanima. Stupa u OZNU, učestvuje u nekim sudbonosnim događajima, i kao pukovniik OZNE, s partizanskim prethodnicama, ulazi u Beograd. Učestvuje u likvidaciju prve grape ljudi optuženih za kolaboraciju, među kojima su i dva Njegovana: arhitekta Jakov, otac Isidorov, i Leonid. Iako je Fiilipova ličnost ponovo raspcta izmedu idealizma i puritanske moralnosti, s jedne strane, i krvave stvarnosti u kojoj sudeluje kao “mač revolucije”, s druge, on će tu krizu na prelomu 1944. i 1945. godine prebroditi. Slomiće se tek 1948. Tada se izjašnjava za Rezoluciju IB, biva uhapšen i na Golom otoku provodi pet godina. (Graditelji)

 Tokom romana je njegov personalni status izvanredno komplikovan odnosima sa devojkom Radom, koja će poginuti u partizanima, i ljubavnom aferom sa Leonidovom suprugom Dijanom, poslednjom osobom u koju bi jedan revolucionar smeo da se zaljubi. Ispostaviće se, najzad, da Dijana duševno pripada Leonidu kome se vraća, kidajući time i poslednju sponu koja je Filipa vezivala za njegovu klasu i njegovo poreklo.