GLUHO DOBA
(20. januar 1971)
»Upravi
Udruženja književnika Srbije. Beograd. Ubeđen da žalosna tema ovog pisma nije
samo moja lična stvar, već se tiče i Udruženja i društva u kome ono deluje,
odlučio sam da obavestim Upravu o sramnom i zaprepašćujućem ponašanju jednog
njenog uglednog člana i ne manje uglednog srpskog intelektualca.
Na
sednici Žirija za dodeljivanje nagrade Udruženja, gospodin Dušan Matić je, pri
pomenu mog imena, izjavio, pored ostalog, da će u slučaju dodeljivanja nagrade
Borislavu Pekiću podneti ostavku na članstvo u Žiriju, motivišući svoj stav
mišljenjem: a) da bi dodeljivanje nagrade meni, pošto je već dodeljena
gospodinu Milošu Crnjanskom, značilo nagraditi jednog bivšeg i jednog budućeg
emigranta; b) da sam prononsirani neprijatelj ove zemlje i ovog naroda; c) da
se otvoreno spremam da odem u emigraciju; d) da se viđam sa gospođom Tr.,
dopisnikom Timesa za
Istočnu Evropu, (čime ove grube i nedostojne insinuacije ulaze u oblast farse).
Kako
je gospodin Dušan Matić u Žiri delegiran od strane Uprave, pretpostavljam, da
svojim iskustvom, talentom i ukusom doprinese pravednijoj odluci, a ne da bi
svojim mlađim staleškim kolegama skidao glave, i pošto je stav gospodina Dušana
Matića u očiglednoj kontradikciji sa korektnim stavom što ga je Uprava u mom
delikatnom slučaju zauzela, molim vas da ovaj postupak uzmete u razmatranje.
Ubeđen
sam da ćete uvideti koliko bi prenebregavanje mog predloga učinilo moje dalje
članstvo u Udruženju nemogućim, jer bi to značilo otvoreno se solidarisati s
mišljenjem koje i svojom formom i svojim duhom ima karakter optužbe, da ne
kažem — denuncijacije. Dodajem da ću u trenutku kojeg izaberem s ovim slučajem
upoznati našu javnost. S poštovanjem — Borislav Pekić.«
No comments:
Post a Comment