4 APRIL 1977, III NASTAVAK

 

4 APRIL 1977, III NASTAVAK

 

14,00 —15,00

Rad u bašti.

15,00 —18,00

Pisao Zlatno Runo, IV. Sastavio spisak literature za mikrofilmovanje u Narodnoj biblioteci, (dopunska građa za V knjigu).

18,00 — 20,00

Večera. Šetnja sa Lj. po Harrow on the Hillu. Pijanac u prijatnom ćaskanju sa banderom. Bandera ga, očigledno, jedina razume. Šmislio vic. Dva čoveka sede na obali i piju limunadu slamkama. Treći se davi u reci. Jedan od prve dvojice baca mu u vodu slamku. Na pitanje zašto je to učinio, odgovara: “Hteo sam da se uverim koliko je istina da se davljenik i za slamku hvata.” Lj. misli da je vic odvratan. Ja nalazim da je sjajan. Čak i dubok...

20,00 — 22,00

Nastavak rada na Runu. Pred kraj škripi. Odustajem...

22,00 — 23,00

Pismo majci. Nikako da se naviknem da se samo njoj obraćam. Uvek mi se čini da sam iz ko zna kakvog odvratnog nehata zaboravio da u zaglavlju naslovim i oca. I kad god pišem, isti se bol vraća. Poslednji put kad je bio u Londonu ostavio je svoj šešir ovde. Zašto, pitao sam ga? Da bi se iduće godine po njega vratio. Nije se vratio. Ali šešir je tu. I uvek će ga čekati...

Razmišljam o Isidoru Njegovanu i njegovim pismima ocu koji ne postoji...

23,00 — 01,30

Na televizoru se obavlja rutinski večernji masakr. Čitam jednu američku knjigu — Dr. Srasz — o ludilu i pravnim normama ...

“Bolest je uvek dobrodošlo objašnjenje. Uviđanje izvesne hrabrosti u disidentstvu preti našem integritetu. Ako je samostalno mišljenje hrabrost, njegovo je odsustvo kukavičluk. (U nesposobnost za njega, primedba B.P.) I još fundamentalnije: ako su disidenti u pravu, onda je konvencionalno mišljenje pogrešno. Udobnije je u disidentu videti mentalnog bolesnika, i kad se bolest dijagnosticira, olakšanje je to za svakog, uključujući i lekare, koji u mišljenju nisu nekonvencionalniji od običnih građana ...” (Dr Walter Reich).

Osećam žudnju za stripovima iz mladosti...